Duhovnost

A  ja vam kažem: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vrijeđaju i gone, da budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dažd pravednima i nepravednima. Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li tako i carinici?   I ako pozdravljate samo braću svoju, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci?   Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.(Matej, 5, 44-48)

Nemoj da voliš samo svoje prijatelje. Voli sve i svakoga podjednako. Sve stvari su tvoji prijatelji, ne samo ljudi. Voleći sve, ti stvarno voliš sebe. Sve nije ništa do izraz tebe samog. Ako staneš ispred ogledala, ti voliš taj odraz u ogledalu. Ti mu se smiješ i on se tebi smije. Na isti način, čitav svijet je tvoja projekcija. Ti voliš, jer si sačinjen od ljubavi; ne zato što moraš da voliš. Sveti spisi kažu da treba da voliš svoga bližnjeg kao samog sebe. Ti ne voliš tvog bližnjeg kao neku individuu; ti voliš tu osobu kao tvoje Sopstvo. To znači da treba da vidiš svoje Sopstvo u drugima. Prava ljubav je moguća samo kada sve vidiš kao izraz samog sebe. Svi drugi nijesu ništa drugo do ti; samo se čini da su oni drugo. Uvijek treba da idemo izvan imena i oblika. Kada se uzdignemo iznad ograničenja svijeta, otkrićemo da je suština ista.