Duhovnost

Ja sam ponekad silazio u ponore za koje ne nalazim imena ni hrabrosti da ih opišem. I patio sam - niko ne zna i ne sluti koliko - pre silaženja, u ponoru, i po izlasku iz njega. Ne znam zašto ni čemu sva ta patnja. Kome treba ova bol za koji ne nalazim nikakva objašnjenja? I sve neka je prosto, samo da jednog dana ne ostanem zauvek u nekom od tih ponora.

Čuvajte se onog koji živi u vama i na kojeg zaboravljate, a koji često, pred veče, donosi brza rešenja zbog kojih se, te iste noći, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim olovom, propadate od sramote zbog sinoćnih lakomislenih odluka.

Mi koji smo živjeli u koncentracionim logorima sjećamo se ljudi koji su išli po barakama, tješli druge i davali im poslednje komadiće hljeba. Možda ih je bilo malo, ali bilo ih je, i oni predstavljaju dokaz da čovjeku možete da oduzmete sve sem jedne stvari, one poslednje ljudske slobode, a to je da izabere svoj stav ma kakve da su okolnosti u kojima se nalazi i da izabere svoj sopstveni put.