Duhovnost

Jednog dana je Mojsije šetao planinom, kad je u daljini ugledao pastira. Muškarac je klečao ruku raširenih ka nebu i molio. Mojsije je bio oduševljen, ali kada se približio, zapanjio se čuvši molitvu:  “O, moj ljubljeni Bože, volim te više nego što znaš. Za tebe ću sve učiniti, samo reci. Čak i ako zatražiš od mene da u tvoje ime zakoljem najdeblju ovcu u mom stadu, učiniću bez oklijevanja. Ti ćeš je ispeći i staviti njen najdeblji rep u svoju rižu da bude ukusnija. Nakon toga ću ti oprati noge i očistiti uha i istrijebiti tvoje uši. Toliko te volim”. Mojsije prekinu pastira:  “Prestani, neznalice! Šta misliš da radiš? Misliš da Bog jede rižu? Misliš da ima noge koje treba oprati? Ovo nije molitva. Ovo je čisto bogohuljenje”. Ošamućen i posramljen pastir se izvinio i obećao da će se moliti onako kako se mole pristojni ljudi. Mojsije ga nauči par molitvi i ode svojim putem zadovoljan. Ali te noći Mojsije čuje glas:  “Oh, Mojsije! Šta si učinio? Izgrdio si onog...

B og koristi samoću da bi nas naučio kako da živimo zajedno. Koristi bijes da bi nam ukazao na neprocjenjivu vrijednost mira. Koristi dosadu da bi naglasio značaj pustolovine i prepuštanja. Bog se služi ćutanjem, da bi nam predočio odgovornost govorenja. Služi se umorom, da bi nam omogućio da spoznamo vrijednost buđenja. Služi se bolešću da bi istakao vrijednost, blagodetnost zdravlja. Bog koristi oganj da bi nam objasnio vodu. Koristi zemlju da bi nam omogućio da shvatimo vrijednost vazduha. Koristi smrt da bi nam predočio vrijednost života.

Velika lekcija koju sam dobio u životu je lekcija iz Hilandara. Kad odeš na Hilandar i ostaneš neko vreme, vratiš se potpuno oslobođen sujete. Jednostavno shvatiš da nisi niko i ništa i da je to fantastično i da sve te gluposti kojima si robovao, uspeh, novac, slava, da to sve ne vredi ništa. To je takvo mesto gde se za vreme noćnog bdenja pojavljuju svi mrtvi i svi živi i ti se oslobađaš tereta ovog sveta, približavaš se najvišem stepenu duhovnosti i izgleda ti besmislena rečenica koju si dotad upotrebljavao: „Idemo na to i to mesto, tamo se dobro jede“. To je najveća glupost, koju sam izgovarao često u životu. Što kaže Končalovski, na poljskom ve-ceu kod njegove majke gosti su pisali: „Ovde se završava kulinarska umetnost gospođe Končalovski“. Ne pada ti više na pamet da se nerviraš što nisi dobio neku nagradu, izgledaš samom sebi bedan kada se setiš da si se nervirao što nisi zastupljen u nekoj antologiji, što te nisu negde pozvali…