Duhovnost

  Ljudi uvek gledaju oko sebe, druge ljude i stvari. Posmatraju ovu salu, na primjer, i kažu: “Ah, tako je velika!” Zapravo, ona uopšte nije velika. Da li vam se čini velikom ili ne zavisi od vašeg  opažanja. U stvari sala je onolika kolika jeste, ni velika ni mala. Ali ljudi kaskaju za svojim osjećanjima sve vrijeme. Tako su zauzeti zvijeranjem unaokolo i brigom da o svemu imaju svoje mišljenje da nemaju vremena da zavire u sebe.

 " Učiteljice, mene je sram, ali ja ću moći upisati samo za zidara, nemojte me zato pred svima pitati ono Vaše pitanje:  "Što bi volio raditi kada odrasteš?"   Znala sam. Znala sam! Došlo mi je da urlam, da vrištim, da odem u zbornicu i da sazovem jedan GRADSKI RODITELJSKI SASTANAK!!!   SASTANAK NA KOJI ĆE BITI POZVAN ČITAV GRAD!   Jedan odgojni roditeljski na koji ću pozvati sve one koji su ovom dječaku usadili SRAM prema ZANATSKIM ZANIMANJIMA, prema POŠTENOM RADU, RADNIKU, MAJSTORU!   Nije on to umislio. On zna što oko njega misle svi oni kojima je okružen.   Zna on s kojim prezirom se u osnovnim školama govori i odnosi prema majstorima, radnicima i seljacima.   To je prvo naučio još prije škole.   To je sam vidio svojim očima.   Zašto šutite?   Nećete me to pitati pred svima, jel'da? - pita me na hodniku i čeka.   Hvala ti na ovome. Ali sad ćemo se dogovoriti nešto. Pitat ću te. I hoću da najponosnije što...