Don Miguel Ruis - MOLITVA ZA LJUBAV

Zajedno ćemo usniti predivan san - san koji ćete uvek voleti da sanjate. U tom snu oko vas je predivan, topao sunčan dan. Slušate pesmu ptica, šapat vetra i šum reke. Krećete se u pravcu reke. Na ivici reke meditira jedan starac i vi primećujete da iz njegove glave zrači prekrasna svetlost raznih boja. Vi ne želite da mu smetate, ali on opaža vaše prisustvo i otvara oči. Oči su mu pune ljubavi a na licu mu je veliki osmeh. Pitate ga kako uspeva da zrači svim tim divnim bojama. Pitate ga može li vas naučiti kako da činite isto što i on. On odgovara da je pre mnogo, mnogo godina on postavio isto pitanje svom učitelju.

Starac počinje da priča svoju priču: 

"Moj učitelj otvori svoje grudi i izvadi iz njih svoje srce, i iz svog srca izvadi prekrasan plamen. Zatim otvori moje grudi, otvori moje srce, i stavi u njega mali plamen. On vrati moje srce u moje grudi, i čim mi je srce bilo na mestu, ja osetih ogromnu ljubav, jer je plamen koji je on uneo u moje srce bila njegova ljubav.

Taj plamen rastao je u mom srcu i razbuktao se u veliku, veliku vatru - vatru koja ne gori, već pročišćava sve čega se dotakne. Ta vatra dotakla je svaku ćeliju moga tela, i ćelije mog tela me zavoleše. Sjedinio sam se sa svojim telom, ali moja ljubav je i dalje rasla. Ta vatra dodirnu sva moja osećanja i moj um, i moja osećanja se pretvoriše u snažnu i iskrenu ljubav. I ja zavoleh sebe, iskreno i bezrezervno.

Ali vatra je i dalje plamtela i ja osetih potrebu da s nekim podelim svoju ljubav. Odlučio sam da ugradim deo svoje ljubavi u svako drvo, i drveće me zavole, i ja se sjedinih sa drvećem, ali moja ljubav se tu nije zaustavila, ona je i dalje rasla. Ja dadoh jedan deo svoje ljubavi svakom cvetu, i travi, i zemlji i oni me zavoleše, i sjediniše se sa mnom. A moja je ljubav rasla sve više i više i ja zavoleh sve životinje na svetu. One mi uzvratiše svojom ljubavlju i zavoleše me, i ja se sjedinih s njima. Ali moja ljubav je i dalje rasla.

Unesoh deo svoje ljubavi u svaki kristal, u svaki kamen na zemlji, u prašinu, u metale, i oni me zavoleše, i ja se sjedinih sa zemljom. A tada odlučih da svoju ljubav unesem u vodu, u okeane, u reke, u kišu, u sneg. Oni me zavoleše i sjediniše se sa mnom. A moja ljubav je i dalje rasla sve više i više. Odlučih da svoju ljubav dam vazduhu i vetru. Osetih snažno jedinstvo sa zemljom, sa vetrom, sa okeanima, sa prirodom, i moja ljubav je i dalje rasla.

Okrenuh se ka nebu, ka Suncu, ka zvezdama, i pružih jedan deo svoje ljubavi svakoj zvezdi, Mesecu, Suncu, i oni me zavoleše. I ja postadoh jedno sa Mesecom i Suncem i zvezdama, i moja ljubav nastavi da raste sve više i više. Ja dadoh svoje ljubavi svakom čoveku, i sjedinih se sa čitavim čovečanstvom. Gde god sam išao, koga god sam sretao, u njegovim očima sam video sebe, jer ja sam deo svega, jer volim."

A tada starac otvori svoje grudi, izvadi svoje srce u kome je goreo prekrasan plamen, i stavi taj plamen u vaše srce. I sada u vama raste ljubav. Sada ste postali jedno sa vetrom, sa vodom, sa zvezdama, sa čitavom prirodom, sa svim životinjama, i sa svim ljudima. Osećate kako iz plamena u vašem srcu izviru svetlost i toplota. Iz vaše glave zrači prekrasna svetlost raznih boja. Vi zračite ljubavlju i molite se:

Hvala ti, Tvorče svemira, za darove života koje mi pružaš. Hvala ti što mi daješ sve što mi je potrebno. Hvala ti što mi pružaš priliku da živim u ovom prekrasnom telu, sa ovim čudesnim umom. Hvala ti što živiš u meni sa svom svojom ljubavlju, svojim čistim i beskrajnim duhom, svojom toplotom i sjajnom svetlošću.

Hvala ti što, gde god da krenem, dopuštaš da svojim rečima, svojim očima, svojim srcem pružam tvoju ljubav. Volim te baš takvog kakav si, i zbog toga što sam i ja tvoja tvorevina, volim i sebe onakvog kakav sam. Pomozi mi da u svome srcu nosim ljubav i mir i da živim novim životom ljubavi, da bih mogao živeti u ljubavi do kraja svog života. Amin.