Nepoznati Autor - SAMOĆA I NJENA DUBINA
Zašto se samoća u ovome svijetu većinom prepoznaje kao
odbljesak tuge, kao nešto što samim svojim postojanjem donosi uznemirenost i
budi strah? Razlog leži u tome što se ona ne vidi u svojoj punoći, ne shvata
njena dubina, samoiscjeliteljska i samospoznajna veličina.
Kada bi čovjek spoznao da samoća ne postoji sve dotle dok ima barem jednog pravog, iskrenog prijatelja – sebe, i dok se taj prijatelj želi družiti sa njim, život bi mu se pretvorio u uživanje. Jer prava samoća počinje tek kada izgubimo to prijateljstvo, kad se naš prijatelj, naše ja, ne želi družiti sa nama, kad mu je za ispunjenje potreban drugi - tek tada možemo reći da smo iskusili samoću u njenom punom strahu i snazi.
Kada bi čovjek spoznao da samoća ne postoji sve dotle dok ima barem jednog pravog, iskrenog prijatelja – sebe, i dok se taj prijatelj želi družiti sa njim, život bi mu se pretvorio u uživanje. Jer prava samoća počinje tek kada izgubimo to prijateljstvo, kad se naš prijatelj, naše ja, ne želi družiti sa nama, kad mu je za ispunjenje potreban drugi - tek tada možemo reći da smo iskusili samoću u njenom punom strahu i snazi.
Ne znam šta je to samoća, zebnja, dosada... Meni je uvek dobro. Kad sam sama imam osećaj kao da sam se vratila kući, što opet ne znači da ne volim ljude, druženje, komunikaciju... valjda se to i vidi. 😁
ОдговориИзбришиTo je ona razlika između samoće (koja je potrebna i, kada je rezultat unutrašnjeg htijenja, izuzetno plodna) i usamljenosti. Dva potpuno različita pojma.
Избриши