Čarli Čaplin - GOVOR NA SVOM 70-om ROĐENDANU (16. aprila 1959. godine)
Kada sam zaista počeo da volim sebe, shvatio sam da sam uvijek i u svakoj
prilici na pravom mjestu i u pravo vrijeme, i da je sve što se događa ispravno
– od tada pa nadalje mogao sam da budem miran. Danas znam da se to zove POVJERENJE.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, mogao sam da spoznam da su emocionalna bol i patnja za mene samo upozorenja da živim suprotno svojoj istini. Danas znam da se to zove BITI AUTENTIČAN.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, prestao sam da žudim za nekim drugim životom i mogao sam da vidim da je sve oko mene bilo poziv na rast. Danas znam da se to zove ZRELOST.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, prestao sam sam sebi da kradem slobodno vrijeme, i prestao sam da smišljam grandiozne projekte za budućnost. Danas radim samo ono što me čini zadovoljnim i radosnim, ono što volim i što čini da se moje srce smije, na moj jedinstven način i u mom ličnom ritmu. Danas znam da se to zove ČESTITOST.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: jela, ljudi, stvari, situacija; i od svega što me je uvijek iznova odvlačilo unazad, dalje od mene samog.
U početku sam to zvao „zdravi egoizam“, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOM SEBI.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, prestao sam da priželjkujem da sam uvijek u pravu, tako sam manje griješio.
Danas sam shvatio da se to zove SKRUŠENOST.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, odrekao sam se života u prošlosti i pretjerane brige za svoju budućnost. Sada živim samo u ovom trenutku u kojem SVE počinje. Tako danas živim svaki dan i zovem to SVJESNOST.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, spoznao sam činjenicu da se od svojih misli mogu razboljeti i postati jadan. Kada sam pak zatražio natrag snagu svoga srca, razum je dobio važnog partnera. Ovu vezu zovem danas MUDROST SRCA.
Od danas pa nadalje, ne plašimo se rasprava, konflikata i problema sa samim sobom i sa drugima, jer čak se i zvijezde ponekad sudare pa nastaju novi svjetovi.
Danas znam: TO JE ŽIVOT!
Kada sam zaista počeo da volim sebe, mogao sam da spoznam da su emocionalna bol i patnja za mene samo upozorenja da živim suprotno svojoj istini. Danas znam da se to zove BITI AUTENTIČAN.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, prestao sam da žudim za nekim drugim životom i mogao sam da vidim da je sve oko mene bilo poziv na rast. Danas znam da se to zove ZRELOST.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, prestao sam sam sebi da kradem slobodno vrijeme, i prestao sam da smišljam grandiozne projekte za budućnost. Danas radim samo ono što me čini zadovoljnim i radosnim, ono što volim i što čini da se moje srce smije, na moj jedinstven način i u mom ličnom ritmu. Danas znam da se to zove ČESTITOST.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: jela, ljudi, stvari, situacija; i od svega što me je uvijek iznova odvlačilo unazad, dalje od mene samog.
U početku sam to zvao „zdravi egoizam“, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOM SEBI.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, prestao sam da priželjkujem da sam uvijek u pravu, tako sam manje griješio.
Danas sam shvatio da se to zove SKRUŠENOST.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, odrekao sam se života u prošlosti i pretjerane brige za svoju budućnost. Sada živim samo u ovom trenutku u kojem SVE počinje. Tako danas živim svaki dan i zovem to SVJESNOST.
Kada sam zaista počeo da volim sebe, spoznao sam činjenicu da se od svojih misli mogu razboljeti i postati jadan. Kada sam pak zatražio natrag snagu svoga srca, razum je dobio važnog partnera. Ovu vezu zovem danas MUDROST SRCA.
Od danas pa nadalje, ne plašimo se rasprava, konflikata i problema sa samim sobom i sa drugima, jer čak se i zvijezde ponekad sudare pa nastaju novi svjetovi.
Danas znam: TO JE ŽIVOT!
Iznenađena sam, nisam od Čaplina očekivala ovakve uvide, pa još pre 60 godina!
ОдговориИзбришиGeneralno gledano, to jeste to, mada se sa nekim imenovanjem ne bih složila. (Ono, "danas znam da je to...")
Opet, kad god naiđem na neke ovakve tekstove, uvek tu bude deo, u nekoj formulaciji, koji kaže da "radim samo ono što volim".
Taj deo me uvek ostavi dosta razočaranom. Nekako mi se čini da nisu shvatili empatiju kao vrh svega gore nabrojanog. To je onaj trenutak paradoksa kad sve preraste u svoju suprotnost.
Da ne razvijam previše, rečenica "radim samo ono što volim" treba da glasi "volim ono što radim". Možda će nekom izgledati da je to isto, ali razlika je drastična i jedan od glavnih kamena spoticanja pogotovo u partnersko-ljubavnim odnosima.
Ako je ovo izgovoreno za 70-ti rođendan ne znači da je tada došao do tih uvida. Cijelim životom je dolazio do njih, a pokazao i življenjem da ih je u praksi sprovodio.
ИзбришиPrvo treba da volim (pogotovo u partnerskim odnosima) da bih se tome sav posvetio, nikako obratno. Na silu ništa ne može da se voli.
ИзбришиIz tvog odgovora shvatam da se nismo razumeli. Teško mi ide večeras da sagledam kako moje pisanije izgleda nekome ko me ne poznaje. Verovatno preskačem neke delove koji su meni jasni, pa ova priča dobija drugi smisao. 🍃
A i ne znam zašto mislim da je večeras nešto drugačije.... Bilo je ovakvih situacija i ranije.... :)
Neću da nas "mučim" više... :)
Ćutim :)
Избриши