Dipak Čopra - KAKO USMJERITI SVOJU EVOLUCIJU
Znajte
da spoljni svijet reflektuje vašu unutrašnju stvarnost. Ljudi na koje
najjače reagujete, ljubavlju ili mržnjom, jesu projekcije vašeg unutrašnjeg
svijeta. Ono što najviše mrzite jeste ono što poričete kod sebe. Ono što najviše
volite jeste ono što priželjkujete kod sebe. Da biste usmjeravali svoju
evoluciju, upotrebite kao ogledalo svoje odnose sa drugim ljudima. Cilj je
potpuna samospoznaja. Kad to postignete, automatski će se pojaviti ono što
najviše priželjkujete, a ono što vam se ne dopada automatski će nestati.
Uh, gde me nađe . ..!?
ОдговориИзбриши"Znajte da spoljni svijet reflektuje vašu unutrašnju stvarnost. "
Neću dalje od prve rečenice ... Ovo je jedna dosta jednostavna rečenica koju nas dvoje (sudeći po višemesečnoj prepisci) shvatamo potpuno drugačije. Ja je shvatam upravo onako kako piše: po realnosti koju živiš možeš da proceniš svoje stanje duha!
Ne gajim nadu da ćemo se oko ovoga ikada složiti, ali me jako interesuje tvoj odgovor... :)
Mada, možda bi trebalo da gajim nadu, pa bi mi se i realnost promenila u vezi toga, haha... sad mi ideja deluje intetesantna.... :) :) :)
Sve je nastalo iz misli, sve postoji u misli - život, smrt, bol, radost, sreća, patnja, pakao, raj - samo su misao. Sve znanje, i svjetovno i duhovno, sadržano je u ljudskom umu. Svako djelovanje u svijetu, svi pokreti ljudskog društva, samo su izražavanje misli.
ИзбришиMisao formira naš karakter, karakter rukovodi našim životom, naš sadašnji život određuje našu buduću sudbinu. Onaj koji kontroliše svoje misli, upravlja svojom sudbinom.
Najveća ograničenja nameće čovjek sam sebi. To se najbolje vidi u običnim, svakodnevnim susretima, razgovorima – priča o problemima, bolestima, teškom životu, neostvarenim željama ispunjava gotovo svaku konverzaciju. Malo koga ćete sresti a da će vam pričati o ljepoti života, srećnim dogadjajima… I ne, nijesu težak život i loše okruženje nametnuli tu negativnu priču, već naš pogled na život, način na koji ga prihvatamo i živimo. Naš unutrašnji svijet se reflektuje van. Kad promijenimo sebe, proširiće se i naše unutrašnje granice i shvataćemo da mi sami sebi spisujemo stranice svoga života i da nam se događa ono čemu najviše pažnje poklanjamo. Shvatićemo da je Univerzum u nama, da je sve tu, treba samo sebi vjerovati, zahtijevati i znati primati.
Da, da... sve mi je ovde na mestu... ono jedino što ne razumem se nalazi u nekim drugim tvojim tekstovima. Napr. kad pričaš o korumpiranoj vlasti, političarima i slično, to mi je upravo isto kao da " priča o problemima, bolestima, teškom životu, neostvarenim željama".
ИзбришиKad ja kažem da hoću da pričam samo" o ljepoti života, srećnim dogadjajima… " ti meni kažeš da sam zatvorena u svoj srećni svet i ne obraćam pažnju na druge i onaj " realni svet".
Meni je ovde dosta kontradiktornosti... Tebi ne?
Ne, jer sreća i unutrašnji mir, ako su istinski, ne mogu biti pomjereni primjećivanjem spoljnih devijacija koje sučinjenica. Naprotiv, jedan od njihovih zadataka, rekao bih tako, je da se stave u borbu protiv tih devijacija, naravno na način primjeren onim najsvetijim univerzalnim vrijednostima. Hirurg voli svog pacijenta, ali ta ljubav, njegova humanost, nekad moraju reaguju i nanošenjem boli da bi kasnije došlo do ozdravljenja. Njegova vrhunska umješnost ne pomaže bez djelovanja.
ИзбришиPominješ zakon privlačenja (kod Noleta)... On upravo kaže da ono na šta obraćaš pažnju, o čemu misliš, šta pričaš,... - to i dobijaš!
ИзбришиZato ti ja stalno pominjem da o "problemima" pričam isključivo sa pozicije rešenja, a ne sa pozicije definisanja problema. Ako ne mogu ništa da uradim da doprinese rešenju, onda neću ni da mislim na to. Da, onaj protest u Baru koji si pominjao jeste akcija koja može da doprinese rešenju problema.
Taman sam se spremala da napišem kako neću više o ovome, kad sam se setila kako je to završilo prošli put, pa mi je došlo nešto smešno... :)❤️ :)
Ako pričamo o osviještenoj osobi, takvom karakteru, dijagnostikovanje spoljnih problema neće ni za milimetar pomjeriti unutrašnji svijet. Ne može se u zemlji punoj nasilja, droge (katastrofalan podatak da je, recimo u Podgorici, svako treće dijete u osnovnoj školi imalo na neki način dodir sa drogom ili dilerom), ćutati jer treba gledati samo pozitivno. Da, pozitivno u svom unutrašnjem svijetu, svoj mental ne prljati mržnjom ili željom za osvetom, odgovoriti nasiljem prema tim devijacijama, ali se protiv njih boriti adekvatno načinu na koji nam je to moguće.
ИзбришиHmmm, evo čitam ovaj tvoj odgovor već koji put, pa sve nešto mislim... biće da prepiska na ovu temu ima neku drugu svrhu... nemoguće da nema... Evo meni zadate teme za noćas, hajde da malo sanjamo...😴❤️
ИзбришиOk.. Laku noć...
Избриши
Избриши🌛Laku noć i tebi🌜
ИзбришиI osvešten čovek može da ima realnost (svoju, sopstvenu) koja mu ne odgovara. To može biti nešto iz sfere međuljudskih odnosa, zdravlja, finansija, tj. bilo šta što se njega lično tiče.
"Ako pričamo o osviještenoj osobi, takvom karakteru, dijagnostikovanje spoljnih problema neće ni za milimetar pomjeriti unutrašnji svijet."
U pravu si što se tiče pomeranja unutrašnjeg sveta, potpuno u pravu!!!
Jedino što ja pričam o spoljašnjim manifestacijama (tvojim realnostima), a ne unutrašnjem svetu!
Da banalizujem : svaki put kad pričaš o problemu BEZ ikakve mogućnosti da napraviš bilo kakav pomak prema boljitku ti u svoj džep stavljaš kamen. Pa ti vidi kakav ti je uspon sad po onoj tvojoj stazi planinskoj... Nisi ti tim kamenom pomerio unutrašnji svet ni za milimetar, ali si usporio svoj uspon.
Ponoviću kljičnu stvar: kamen stavljaš u džep samo ako se problemu posvećuješ samo da bi pričao o njemu, bez mogućnosti konkretne akcije. Kad god problemu pristupaš na način da tvoja akcija može doneti makar kakav boljitak, tada nema kamena za džep.
Zaboravih, maločas sam se probudila s ovom mišlju. Ne sećam se da sam išta drugo sanjala.
ИзбришиDobro jutro ti želim, mada možda još spavaš! 🍵
(Nešto imam osećaj da kafu ne piješ. Grešim li?)
Onaj koji se samoostvario, koji je ostvario unutrašnji mir, sreću, ljubav, sve što radi, radi sa tim nivoom svijesti. Apsolutno sve. Ništa ga ne dotiče u tom smislu da mu tu unutrašnju ravnotežu može pomjeriti. Aktivno učestvuje u svakodnevnom životu, naravno onoliko koliko smatra da je potrebno i na način na koji procijeni da može da pomogne. A da bi stupio u akciju, prvo mora da detektuje problem i procijeni da li svojim učešćem može da pomogne u njegovom prevazilaženju ili makar podršci onima koji to mogu, pokušavaju.
Избришиp.s. dobar dan! :) kafu ne pijem :)