Kada se uhvatiš za tu vibraciju ljubavi onda i vidiš, čuješ i razumeš ljubav. Tada ti se i čini da ljubav govori tvojim jezikom.
Ključna je stvar da ti prvo budeš ljubav, da bi mogao da je prepoznaš, da učiš od nje. Ako si mržnja, nezadovoljstvo, osuda, ... onda ljubav nećeš moći da prepoznaš, čuješ i vidiš, pa ćeš reći da ona ne postoji na ovom svetu.
A ona je uvek tu, oko nas, oko svih nas ... :) Pitanje je prijemnika, ne predajnika...
Istina, uvijek je tu - ona je ta spona koja održava Život, čini ga ljepšim, konstruktivnijim, svjetlijim, plemenitijim, bogatijim. Ona je potka svega toga. Bez nje, sve bi potonulo u mrak, nazadovanje, destrukciju... Sve bi zamrlo.
Da malo proširim priču... SVE je uvek oko nas, oko svih nas - i ljubav i oprost i bol i mržnja i osuda i sve što mi na um dođe...
Po tome šta vidim, osećam ... znam i šta sam generalno ili u nekom određenom trenutku. Pa tako napr. ako uglavnom vidim i osećam ljubav ja jesam ljubav, bez obzira što me ponekad izbace iz takta neke izjave, nerazumevanja i sl. (te sam u toj sekundi spremna krenuti na put pešice dug stotine kilometara) Ja tad jesam (sem ljubavi) i frustracija i raspamećenost.... Ali, to je totalna drugačija frustracija i raspamećenost nego ona koja deluje iz mrženje ili osude. Ljubav, "ona je ta spona koja odžava Život". Upravo si prelepo rekao "održava". Nemoguć je život bez nje. Na svu sreću ljubav nije moguće zatrti, uništiti... Iz meni krajnje nedokučivih razloga ljudi se to uporno trude, pa onda ona ponegde egzistira na krajnjem minimumu... Po Božjem promislu, samo je iskra dovoljna da se regeneriše...
U ime ove naše divne planete, šaljem ti pozitivne vibracije ljubavi, radosti, prijateljstva, poezije, prirode, milosti, opraštanja, slobode, .... :) :) :) :) :)
PS. Evo počinje Kemo i "Dušo moja" je ne znam više koliko dugo ovdje stojim ....
"Kad srce zapišti, misao je kriva". Ono što osjećamo, što u sebi nosimo, način je na koji posmatramo svijet oko sebe, druge ljude. Naravno, što su pozitivne osobine u nama jače utemeljene, loši trenuci koji nailaze su prepoznatljivi i blaži i benigniji nego kod onoga kome su razne frustracije "napunile" biće, pa svaka misao, iz koje i potiče spoljna reakcija, destruktivna je, negativna, postaje navika i priroda, pa takvi oko sebe šire negativnu energiju ("energetski vampiri) i za izbjegavanje su. Kao što postoje i oni koji zrače pozitivnošću, djeluje na druge osvježavajuće a da ni jedni ni drugi ni sami ne znaju da se to prenosi i prima, sve se odvija na nekom suptilnom nivou.
Kada se uhvatiš za tu vibraciju ljubavi onda i vidiš, čuješ i razumeš ljubav. Tada ti se i čini da ljubav govori tvojim jezikom.
ОдговориИзбришиKljučna je stvar da ti prvo budeš ljubav, da bi mogao da je prepoznaš, da učiš od nje.
Ako si mržnja, nezadovoljstvo, osuda, ... onda ljubav nećeš moći da prepoznaš, čuješ i vidiš, pa ćeš reći da ona ne postoji na ovom svetu.
A ona je uvek tu, oko nas, oko svih nas ... :)
Pitanje je prijemnika, ne predajnika...
Istina, uvijek je tu - ona je ta spona koja održava Život, čini ga ljepšim, konstruktivnijim, svjetlijim, plemenitijim, bogatijim. Ona je potka svega toga. Bez nje, sve bi potonulo u mrak, nazadovanje, destrukciju... Sve bi zamrlo.
ИзбришиАутор је уклонио коментар.
ИзбришиDa malo proširim priču... SVE je uvek oko nas, oko svih nas - i ljubav i oprost i bol i mržnja i osuda i sve što mi na um dođe...
ИзбришиPo tome šta vidim, osećam ... znam i šta sam generalno ili u nekom određenom trenutku.
Pa tako napr. ako uglavnom vidim i osećam ljubav ja jesam ljubav, bez obzira što me ponekad izbace iz takta neke izjave, nerazumevanja i sl. (te sam u toj sekundi spremna krenuti na put pešice dug stotine kilometara) Ja tad jesam (sem ljubavi) i frustracija i raspamećenost....
Ali, to je totalna drugačija frustracija i raspamećenost nego ona koja deluje iz mrženje ili osude.
Ljubav, "ona je ta spona koja odžava Život". Upravo si prelepo rekao "održava". Nemoguć je život bez nje. Na svu sreću ljubav nije moguće zatrti, uništiti... Iz meni krajnje nedokučivih razloga ljudi se to uporno trude, pa onda ona ponegde egzistira na krajnjem minimumu...
Po Božjem promislu, samo je iskra dovoljna da se regeneriše...
U ime ove naše divne planete, šaljem ti pozitivne vibracije ljubavi, radosti, prijateljstva, poezije, prirode, milosti, opraštanja, slobode, .... :) :) :) :) :)
PS. Evo počinje Kemo i "Dušo moja" je ne znam više koliko dugo ovdje stojim ....
"Kad srce zapišti, misao je kriva". Ono što osjećamo, što u sebi nosimo, način je na koji posmatramo svijet oko sebe, druge ljude. Naravno, što su pozitivne osobine u nama jače utemeljene, loši trenuci koji nailaze su prepoznatljivi i blaži i benigniji nego kod onoga kome su razne frustracije "napunile" biće, pa svaka misao, iz koje i potiče spoljna reakcija, destruktivna je, negativna, postaje navika i priroda, pa takvi oko sebe šire negativnu energiju ("energetski vampiri) i za izbjegavanje su. Kao što postoje i oni koji zrače pozitivnošću, djeluje na druge osvježavajuće a da ni jedni ni drugi ni sami ne znaju da se to prenosi i prima, sve se odvija na nekom suptilnom nivou.
Избриши