Ono što je prošlo više ne postoji, ono što će biti još
nije došlo. Pa šta onda postoji? Samo ona tačka u kojoj se sastaju prošlo i
buduće. Eto, u toj tački je sav naš život.
Haha, nije više ni pod jastukom, a nije ni došao na red... Trenutno je samo Lalić pod jastukom (dve knjige) i onaj de Melo, Buđenje. Moram priznati da, koliko god su mi njegovi citati prijali na tvom blogu, knjiga mi, generalno ne prija. Pročitaću je, ali ću se na toj jednoj i ostati.
Opet ti, opet ja... str. 18 “Dobročinstvo vam ne pruža zadovoljstvo; naprotiv, od toga vam je muka. To je nešto što mrzite. Činite žrtve u ime ljubavi, ali patite, žalite se. Ah, koliko malo znate o sebi ako mislite da ne činite takve stvari! " .... Jesi li se ti pronašao u ovom citatu? Misliš da je opisao tvoju ličnost, tvoj stav prema životu? Neka tvoj odgovor sadrži da ili ne... Nešto nam je sinusoida nerazumevanja u maximumu u poslednje vreme, pa, ko velim, da i meni bude jasno...
Opa! Jasan mi je odgovor, ali mi nije jasno zašto toliko ceniš nekog ko je u stanju da odvali ovakvu glupost. Dođoh do pola knjige, nije mu ovo jedino... Ne kažem da nema dobrih misli, ima, naravno! Ali imaju ih toliki drugi, a ne dozvoljavaju sebi ovakve izjave. Zabogamiloga, zašto mi onda treba vremena do kraja knjige da donesem sud?
Poslije objavljivanja romana Vaskresenje, Crkva je Tolstoja izopštila, smatrajući da je pao u veliki grijeh i da su njegova djela uperena protiv hrišćanstva, da je "neprijatelj Božji, sluga sotone" da "huli na Boga, crkvu svete tajne" i mnogo toga još. A on je, u stvari, Vaskresenjem i svojim novelama, kritikovao licemjerje svešteničkog kora toga doba, njihov raskalašan život, blagosiljanje ubistava u ime tobože viših ciljeva carske Rusije, klanjanje krstu na kom je Hristos raspet, carsku okrutnost, lažljivost i neumjerenost, sebičnost bogatih. Kao grof je imao ogormna imanja koja je, u ime življenja hrišćanskih vrijednosti, razdijelio siromašnim seljacima, odrekao se svih honorara za svoja djela (a samo od Ane Karenjine je, kažu, dobio ogromno bogatstvo) i podijelio ga lokalnim prosjacima, odbio je nominaciju za Nobelovu nagradu ne želeči da primi taj novac koji, po njemu, donosi samo zlo. Crkva i carske institucije su preporučile da se njegova djela ne čitaju, a odustali su od njegovog hapšenja bojeći se narodne pobune, zbog velikog ugleda koji je uživao u narodu. Poznata je anegdota kada je Tolstoj upitao jednog carskog velikodostojnika: "Zašto me ne uhapsite", a ovaj mu odgovorio: "Učinili bi smo to, grofe Tolstoj, vrlo rado, ali Vaša slava veća je od naših zatvora. Nju ne možemo da uhapsimo."
Na svom imanju u Jasnoj Poljani je otvorio školu za siromašnu seljačku djecu, intenzivno se dopisuje sa Mahatmom Gandijem, iz sve svoje spisateljske snage podržava njegovu borbu nenasiljem, smatrajući da se na nasilje ne smije odgovoriti nasiljem već ljubavlju, da su temelji na kojima treba da počiva život istinskog vjernika “neprotivljenje zlu nasiljem a takođe stalno praštanje, ljubav, samousavršavanje”. Izučio je starogrčki i starohebrejski jezik da bi crkvene oce čitao u originalu, da ne bi dozvolio sveštenicima da svojim nakaradnim tumačenjem zavode narod i udaljavaju ga od izvornog hrišćanstva.
p.s. završiću o Tolstoju, jer toliko mnogo toga o njemu i njegovom životu može da se kaže i u pozitivnom i u negativnom kontekstu, nije on bio svetac - tema kojoj bi moglo da se piše i piše, a opet ne dođe do konačnog odgovora, ali, po meni (i svima onima koji su se ozbiljno bavili njegovim djelom), krucijalno je to da njegovo djelo u svakom pogledu na čovjeka može da djeluje samo "otrežnjujuće", da ga, pa makar samo toliko, otvori i uputi ka zapitanosti o postojanju nečeg što je veće od samog čovjeka ovakvog kakav je, a što se nalazi u njemu samom. “Poznati Boga moguće je samo u sebi. Dok ga ne nađeš u sebi, nećeš ga naći nigdje drugo. Nema Boga za onog ko ne zna da ga nosi u sebi”.
To je nesto sto je isuvise blisko. Sto je zivotno. Znam zaista dosta svestenih lica, vjeruj mi da od njih dvadesetak mogu samo za jednog reci da to sto radi radi iz srca, sva druga dobrocinstva su to radi interesa, iz sebicnosti (radi postizanja spasenja, "kredita" kod Boga...). I uvijek su pracena ili nekim prigodnim javnim obracanjem, samohvalom ili uz prisustvo tv kamera. Uvijek znaju i desnica i ljevica, i javnost da su nesto dali.
Hoteli na najatraktivnijim lokacijama na promorju, ekskluzivni restorani, kafane, a da ne pricamo o luksuznim automobilima, zivotu na visokoj nozi, svim tim "dobrociniteljima" koji sve to imaju sa leđa narodne grbace, a toboze su se zavjetovali na siromastvo.
Hajde ovako, ja ne govorim o ljudima kojima "sve preliva", koji to svoje ni za tri života ne bi mogli potrošiti. Da li daju ili ne daju, ne interesuje me. Nit takve lično znam, niti imam želju da nekog upoznam. Ja govorim o normalnim ljudima koji žive od plate, koji imaju uobičajene brige i izazove s kojima se suočavaju svakodnevno. (A to nisu brige tipa da li je rasprodat najnoviji džip, koliko kasni premijera nečega, kad će se pojaviti novi parfem ili otkazala mi je dadilja - ko će sad novu da traži....) Razumemo se, nadam se... E sad, među tim i takvim ljudima takođe možeš naći one koji daju i one koji ne daju. Da li je to neki prilog, materijalna pomoć, neka druga usluga ili samo osmeh, lepa reč, razumevanje... Pitam te da li takve možeš da prepoznaješ? Da li možeš da prepoznaš motive njihove?
Naravno, o takvim sam govorio ka sam napomenuo ljude sa kojima se druzim. U ogromnom broju slucajeva mogu da prepoznam koja je vrsta njihovog (ne)davanja.
Drago mi je što smo se konačno upoznali...
ОдговориИзбришиJesmo?
ИзбришиLav i ja, ovde u tvojoj kući ... :)
ИзбришиPa da, bio je Lav već ovdje nekoliko puta :)
ИзбришиDa, vidim i ja sad ...
ИзбришиKonkretno sam mislila posle onoga:
L. N. Tolstoj - PRIMITI VIŠU MUDROST
- децембар 02, 2018
(pogledaj prepisku!)
i ovoga nije bilo citata.
:)
Vidjeh sad. Vaskresenje?
ИзбришиDa, tamo jesi preporučio Vaskresenje.
ИзбришиNe pravim pitanje odakle su citati. Odakle je ovaj?
Napomenula si da ga imaš pod jastukom, pa rekoh da nije možda došao na red.
ИзбришиOvaj je iz knjige u kojoj je Tolstoj skupio citate po nekom svom kriterijumu, a ubacao je i neke svoje.
Haha, nije više ni pod jastukom, a nije ni došao na red... Trenutno je samo Lalić pod jastukom (dve knjige) i onaj de Melo, Buđenje.
ОдговориИзбришиMoram priznati da, koliko god su mi njegovi citati prijali na tvom blogu, knjiga mi, generalno ne prija. Pročitaću je, ali ću se na toj jednoj i ostati.
Kad je pročitaš, onda donesi konačni sud. :)
ИзбришиOpet ti, opet ja...
Избришиstr. 18
“Dobročinstvo vam ne pruža zadovoljstvo; naprotiv, od toga vam je muka. To je nešto što mrzite. Činite žrtve u ime ljubavi, ali patite, žalite se. Ah, koliko malo znate o sebi ako mislite da ne činite takve stvari! "
....
Jesi li se ti pronašao u ovom citatu? Misliš da je opisao tvoju ličnost, tvoj stav prema životu? Neka tvoj odgovor sadrži da ili ne... Nešto nam je sinusoida nerazumevanja u maximumu u poslednje vreme, pa, ko velim, da i meni bude jasno...
Ne!!!
ИзбришиOpa! Jasan mi je odgovor, ali mi nije jasno zašto toliko ceniš nekog ko je u stanju da odvali ovakvu glupost. Dođoh do pola knjige, nije mu ovo jedino... Ne kažem da nema dobrih misli, ima, naravno! Ali imaju ih toliki drugi, a ne dozvoljavaju sebi ovakve izjave.
ИзбришиZabogamiloga, zašto mi onda treba vremena do kraja knjige da donesem sud?
Poslije objavljivanja romana Vaskresenje, Crkva je Tolstoja izopštila, smatrajući da je pao u veliki grijeh i da su njegova djela uperena protiv hrišćanstva, da je "neprijatelj Božji, sluga sotone" da "huli na Boga, crkvu svete tajne" i mnogo toga još. A on je, u stvari, Vaskresenjem i svojim novelama, kritikovao licemjerje svešteničkog kora toga doba, njihov raskalašan život, blagosiljanje ubistava u ime tobože viših ciljeva carske Rusije, klanjanje krstu na kom je Hristos raspet, carsku okrutnost, lažljivost i neumjerenost, sebičnost bogatih. Kao grof je imao ogormna imanja koja je, u ime življenja hrišćanskih vrijednosti, razdijelio siromašnim seljacima, odrekao se svih honorara za svoja djela (a samo od Ane Karenjine je, kažu, dobio ogromno bogatstvo) i podijelio ga lokalnim prosjacima, odbio je nominaciju za Nobelovu nagradu ne želeči da primi taj novac koji, po njemu, donosi samo zlo. Crkva i carske institucije su preporučile da se njegova djela ne čitaju, a odustali su od njegovog hapšenja bojeći se narodne pobune, zbog velikog ugleda koji je uživao u narodu. Poznata je anegdota kada je Tolstoj upitao jednog carskog velikodostojnika: "Zašto me ne uhapsite", a ovaj mu odgovorio: "Učinili bi smo to, grofe Tolstoj, vrlo rado, ali Vaša slava veća je od naših zatvora. Nju ne možemo da uhapsimo."
ИзбришиNa svom imanju u Jasnoj Poljani je otvorio školu za siromašnu seljačku djecu, intenzivno se dopisuje sa Mahatmom Gandijem, iz sve svoje spisateljske snage podržava njegovu borbu nenasiljem, smatrajući da se na nasilje ne smije odgovoriti nasiljem već ljubavlju, da su temelji na kojima treba da počiva život istinskog vjernika “neprotivljenje zlu nasiljem a takođe stalno praštanje, ljubav, samousavršavanje”. Izučio je starogrčki i starohebrejski jezik da bi crkvene oce čitao u originalu, da ne bi dozvolio sveštenicima da svojim nakaradnim tumačenjem zavode narod i udaljavaju ga od izvornog hrišćanstva.
p.s. završiću o Tolstoju, jer toliko mnogo toga o njemu i njegovom životu može da se kaže i u pozitivnom i u negativnom kontekstu, nije on bio svetac - tema kojoj bi moglo da se piše i piše, a opet ne dođe do konačnog odgovora, ali, po meni (i svima onima koji su se ozbiljno bavili njegovim djelom), krucijalno je to da njegovo djelo u svakom pogledu na čovjeka može da djeluje samo "otrežnjujuće", da ga, pa makar samo toliko, otvori i uputi ka zapitanosti o postojanju nečeg što je veće od samog čovjeka ovakvog kakav je, a što se nalazi u njemu samom. “Poznati Boga moguće je samo u sebi. Dok ga ne nađeš u sebi, nećeš ga naći nigdje drugo. Nema Boga za onog ko ne zna da ga nosi u sebi”.
?
ИзбришиJa govorim o de Melu.
Apsolutno ništa o Tolstoju, sem da sam pomenula da mi nije više pod jastukom.
To je nesto sto je isuvise blisko. Sto je zivotno. Znam zaista dosta svestenih lica, vjeruj mi da od njih dvadesetak mogu samo za jednog reci da to sto radi radi iz srca, sva druga dobrocinstva su to radi interesa, iz sebicnosti (radi postizanja spasenja, "kredita" kod Boga...). I uvijek su pracena ili nekim prigodnim javnim obracanjem, samohvalom ili uz prisustvo tv kamera. Uvijek znaju i desnica i ljevica, i javnost da su nesto dali.
ИзбришиHoteli na najatraktivnijim lokacijama na promorju, ekskluzivni restorani, kafane, a da ne pricamo o luksuznim automobilima, zivotu na visokoj nozi, svim tim "dobrociniteljima" koji sve to imaju sa leđa narodne grbace, a toboze su se zavjetovali na siromastvo.
p.s. gore sam promasio, mislio sam da govoris o Tolstoju, ali nista ne mijenja u sustini.
ИзбришиHajde ovako, ja ne govorim o ljudima kojima "sve preliva", koji to svoje ni za tri života ne bi mogli potrošiti. Da li daju ili ne daju, ne interesuje me. Nit takve lično znam, niti imam želju da nekog upoznam.
ИзбришиJa govorim o normalnim ljudima koji žive od plate, koji imaju uobičajene brige i izazove s kojima se suočavaju svakodnevno. (A to nisu brige tipa da li je rasprodat najnoviji džip, koliko kasni premijera nečega, kad će se pojaviti novi parfem ili otkazala mi je dadilja - ko će sad novu da traži....)
Razumemo se, nadam se...
E sad, među tim i takvim ljudima takođe možeš naći one koji daju i one koji ne daju. Da li je to neki prilog, materijalna pomoć, neka druga usluga ili samo osmeh, lepa reč, razumevanje...
Pitam te da li takve možeš da prepoznaješ? Da li možeš da prepoznaš motive njihove?
Naravno, o takvim sam govorio ka sam napomenuo ljude sa kojima se druzim. U ogromnom broju slucajeva mogu da prepoznam koja je vrsta njihovog (ne)davanja.
Избриши🌻
Избриши