I. S. Turgenjev - MILOSTINJA
Išao sam ulicom, kad me zaustavi prosjak, oronuli starac. Upaljene, suzne oči, pomodrele usne, odrpane rite, nečiste rane. O, kako
je bijeda bezobrazno oglodala to nesrećno stvorenje. Pružio mi je crvenu,
oteklu, prljavu ruku... Ječao je, vapio za pomoć... Počeo sam da preturam po
džepovima... Ni novčanika, ni časovnika, čak ni maramice... A prosjak je
čekao... I njegova ispružena ruka lako se njihala i podrhtavala.
Izgubljen, zbunjem, krepko sam stegao tu prljavu, drhtavu
ruku.. "Ne zamjeri, brate; nemam ništa, brate".
Prosjak zaustavi na meni svoje upaljene oči; njegove se
modre usne osmjehnuše - i on sa svoje strane stisnu moje hladne prste.
“Šta ćeš, brate, - promrsi on - i na tome ti hvala. I to je milostinja, brate”.
“Šta ćeš, brate, - promrsi on - i na tome ti hvala. I to je milostinja, brate”.
Shvatih, da sam i ja dobio milostinju od svoga
brata.
Ja uvek zastupam tezu da je dodir lekovit... haha, setila sam se sada onoga "grljenja" tvoga od skoro...
ОдговориИзбришиDodir i grljenje... hmmm... različiti pojmovi... čini mi se :)
ИзбришиMožeš li zagrliti nekog a da ga ne dodirneš?
ИзбришиNe možeš, ali možeš da ga dodirneš (npr. pružiš ruku i sl) a da ga ne zagrliš :)
ИзбришиRukovanje mi je isto kao kad te neko u prolazu pita "Kako si?"
ИзбришиNe volim.
Eto, ti ne voliš ruka u ruci, ja grljenje... Svako ima svoje afinitete :) :) :)
Избриши
ИзбришиE, ovde se nisi izvukao!
Ja se uredno rukujem, posao mi to zahteva i to mi je sasvim ok!
Ne volim da se rukujem sa nekim koga volim.
Ja ne volim da se rukujem sa nekim koga ne volim :)
ИзбришиŠta radiš kad ti nepoznati čovek pruži ruku? Znaš ono - nekog treba da upoznaš...
ИзбришиUviđam par mogućnosti:
1. voliš ga, iako ga ne poznaješ i pružaš ruku
2. ne znaš da li ga voliš, šta radiš s rukom?
3. ne poznaješ, ne voliš i praviš se blesav kad ti pruži ruku
4. ne poznaješ, ali gajiš nadu da ćeš ga zavoleti, pa pružaš ruku
5. uspevaš da izbegneš takve situacije...
Nešto mi se priča s tobom pa me nije mrzelo da ovoliko tipkam telefon...
A ono što sam pričala za grljenje... Ne mogu da zamislim da mi dođe napr. brat, kum, prijatelj, a da se pozdravljam tako što pružim ruku...
Sa poznanicima se rukujem, ako situacija krene na tu stranu...
Slobodno kaži da ti je dosadilo da pričaš na ovu temu ili da pričaš sa mnom ili da uopšte pričaš... :)
U svakom slučaju, naravno, pružam ruku, to da li ga volim ili ne ne utiče na to. Sad što mi nije prijatno da se rukujem sa ljudima koje ne volim ne znači da neću pružiti ruku kao odgovor na pruženu.
ИзбришиMože da se pruži ruka i ako je baš neko srdačan i prisloni ono obraz uz obraz kao imitacija poljupca, ali baš da se grli... Nešto mi to ne ide :) :) :)
Nije mi dosadilo, otkud ti ta ideja?
Da, da, skroz si u pravu... Kad me tako upitaš odakle mi ta ideja onda mi postane kristalno jasno odakle mi... 🌙... a sinoć je bilo već kasno kad sam to pisala, noć rastače neke granice... ☀️... nisam sigurna da bih isto i po danu...
ИзбришиAli kad sam već počela, ukratko - slagao me je neko za koga ne bih pomislila da bi to uradio,...
I onda kad sam bila spremna da događaj podvedem pod "neću da donosim zaključke jer nemam čvrste dokaze", dokazi su počeli da pljušte, da mi sami dolaze, a da ja nisam uradila ništa...
Decenijama već nisam nekog toliko pogrešno procenila, ego mi je sad nesmiren...
Nije izgovor što čoveka zaista jako malo znam i što sam mu gomilu osobina projektovala, a on ih, očigledno, nema...
Ne podnosim da me neko laže. To ide i dotle da priča sa mnom, a ne želi to...
Eto, to je...
Šta bi sa onim prvim impulsom, utiskom, koji te ne vara? Je li taj put zakazao? Ego je gadan kad uzme pod svoje, "prodrmaj" ga malo, pokaži mu ko je gazda. Nije lako, jak je, ali je moguće :)
ИзбришиHaha, znala sam da ćeš se dočepati toga...
ИзбришиStoji to i dalje, ne odstupam od toga...
One delove ličnosti koje sam cenila, verujem da je dobro procenjeno, vreme će pokazati (vezani smo poslovno)
Međutim, ovo je bilo krajnje privatno - tu nismo imali ranije nikakvih priča... Vidim da ih nećemo ni imati... Može da se desi da je čovek cenio (valjda iz svog iskustva) da je jednostavnije nekog slagati nego reći istinu koja "nije poželjna"...
Kako je mogao znati da mi je našao ahilovu petu iz prve, haha...
Znaš, zaboravljen je ovo osećaj,... Valjda je bilo vreme da ga se podsetim...
Ko zna šta donosi sutrašnji dan... :)
Ipak malkice jeste procjena pomjerena. Možda taj đavolji ego ne da da se to prihvati, pa ga dijeli na onaj poslovni i privatni? Jeste pogođeno na poslovnom planu, on je tu ok, ali nije privatno, jer me tu razočarao. Ako laže privatno, kako će tek lagati poslovno - tek tu neće imati ograda?!
ИзбришиLjudi su, po mom iskustvu, jako (ali baš) jako) retko koegzistentni u svojim osobinama.
ИзбришиAko mi je neko kolega, cenim ga samo u toj oblasti. Ostalo ne razmatram. Mogu da ga procenim da mi poslovno odgovara, ali u domen privatnog da ni ne zalazim. Nema potrebe.
Naravno, desi se sa ponekim da budu i neke priče više nego samo poslovne, ali retko.
Što se ovog tiče, stvar je u tome što ne laže poslovno, to me je i zavaralo... Zbog ovog vanrednog stanja i nekih drugih ljudi sam reagovala očigledno ishitreno,... ok već prolazi...
Haha, sad si mi kao psihotarapeut, stvarno si lekovit.
PS. Evo, tebe nisam cenila poslovno, samo prijateljski... :)
Potrebna je uvijek posebna situacija pa da se neko pokaže u svom pravom svijetlu. Da bude ono što je uvijek bio ili da se pokaže da je u stvari cijelo vrijeme maskom prilagođavao sebe društveno prihvatljivom ituaciji u kojoj se nalazi. A to može baš dugo da traje, pogotovo ako je poznanstvo samo površinsko, iako susreti mogu da budu redovni, ali da se održavaju samo na kolegijalnoj, komšijskoj ili nekoj drugoj, sličnoj ravni. Tada prvi utisak uvijek može da se pokaže pogrešan.
ИзбришиUpravo tako!
ИзбришиTu ide i ona izreka: Daj čoveku vlast pa ćeš odmah videti kakav je.
Izgleda je čovekovo najgore izdanje upravo ono njegovo pravo. Sve ostalo su maske za ulepšavanje ovoga ili onoga.
Skoro smo o maskama, čini mi se. Ja ih opet ne bih smatrala totalno lošim i nepotrebnim.
Nevolja je što ih ljudi previše troše i kad su potrebne i kada su nepoželjne. Pojedinci ih tretiraju kao parvan, neprobojni štit, feredžu...skrivaju sopstvenu nesigurnost iza tih maski, igraju neku ulogu, ne žive svoj život nego neki izmaštan, neki za koji misle da im bolje stoji, ...
Moram još nešto povodom skeniranja i prvog utiska. Ja ne skeniran svaku personu koju sretnem (ono kao komšija, neko usputni, čak i kolege s kojima nisam u kontaktu...)
Desi se neki signal koje me zaustavi i natera da obratim pažnju... tad počinje svesno skeniranje. U zavisnosti iz kog je domena došao na te osobine obratim pažnju. Ostalo ne gledam.
Problem je u tome što većina ljudi hoće, želi, da bude nešto drugo od onoga što je. Umjesto da sebi čini uslugu i u sebi vrši te promjene koje ga u mislima čine onakvim kakvim želi da bude, on stavlja masku i drugima se predstavlja tom maskom, ne sobom, a kada dođe vrijeme (a ono uvijek, kad tad, dođe), neka izuzetna situacija, da ta maska padne i pokaže se pravo lice, onda pred sobom imamo osobu onakvu kakava jeste, a ne kakvom nam se cijelo vrijeme prikazivala.
ИзбришиMogla bih ja ovako s tobom u beskraj... ❤️... ali da ne iskušavam više tvoje strpljenje... pa da mi kažeš u jednom trenutku da te pitam opet ono pitanje da li ti je dosadilo...
ИзбришиOvo je šala, znam da ne bi, hoću reći, bila sam i "upornija" pa si junački izdržao....
Do neke nove priče... :)
Neka bude kako ti kažeš :) :) :)
Избриши