Šems Tabrizi – O MOLITVI

Jednog dana je Mojsije šetao planinom, kad je u daljini ugledao pastira. Muškarac je klečao ruku raširenih ka nebu i molio. Mojsije je bio oduševljen, ali kada se približio, zapanjio se čuvši molitvu: “O, moj ljubljeni Bože, volim te više nego što znaš. Za tebe ću sve učiniti, samo reci. Čak i ako zatražiš od mene da u tvoje ime zakoljem najdeblju ovcu u mom stadu, učiniću bez oklijevanja. Ti ćeš je ispeći i staviti njen najdeblji rep u svoju rižu da bude ukusnija. Nakon toga ću ti oprati noge i očistiti uha i istrijebiti tvoje uši. Toliko te volim”.

Mojsije prekinu pastira: “Prestani, neznalice! Šta misliš da radiš? Misliš da Bog jede rižu? Misliš da ima noge koje treba oprati? Ovo nije molitva. Ovo je čisto bogohuljenje”.

Ošamućen i posramljen pastir se izvinio i obećao da će se moliti onako kako se mole pristojni ljudi. Mojsije ga nauči par molitvi i ode svojim putem zadovoljan.

Ali te noći Mojsije čuje glas: “Oh, Mojsije! Šta si učinio? Izgrdio si onog sirotog pastira i nijesi shvatio koliko mi je bio drag. Možda on ne govori prave stvari na pravi način, ali bio je iskren. Njegovo srce čisto i namjere dobre. Možda su tebi njegove reči zvučale kao bogohuljenje, ali meni su bile slatko bogohuljenje”.

Mojsije je odmah spoznao grešku. Sledeći dan se vratio posjetiti pastira. Obratio mu se: “Prijatelju, pogriješio sam! Molim te, oprosti. Nastavi se moliti na svoj način. On je dragocjeniji u božjim očima”.

Dakle, vidite, nemojte suditi o načinu na koji se drugi povezuje sa Bogom! Svako ima svoj vlastiti način i molitvu. Bog nas ne sudi po tome. On gleda duboko u naša srca....važno je jesu li naša srca dovoljno čista ili ne...

"Knjiga o Rumiju"