Antoni de Melo - VAŽNO JE SLUŠATI
- Čujem cvrčka!
- Nemoguće da od ovolike buke, brujanja automobila i galame, ti možeš čuti cvrčka – reče čovjek.
Indijanac se na to sagne, razgrne grm i pokaže malog cvrčka.
- Kako? – upita čovjek.
Indijanac mu zatraži jedan novčić i ispusti ga na pločnik. Novčić zazveči!
Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mjestu odakle je dolazio zvuk palog novčića.
- Ono što si naučio slušati čućeš, ma kakva buka bila, gdje god bio – odgovori Indijanac - Kao što vidiš, svi ovi ljudi su u buci ipak čuli novčić, ali cvrčka nijesu čuli.
- Nemoguće da od ovolike buke, brujanja automobila i galame, ti možeš čuti cvrčka – reče čovjek.
Indijanac se na to sagne, razgrne grm i pokaže malog cvrčka.
- Kako? – upita čovjek.
Indijanac mu zatraži jedan novčić i ispusti ga na pločnik. Novčić zazveči!
Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mjestu odakle je dolazio zvuk palog novčića.
- Ono što si naučio slušati čućeš, ma kakva buka bila, gdje god bio – odgovori Indijanac - Kao što vidiš, svi ovi ljudi su u buci ipak čuli novčić, ali cvrčka nijesu čuli.
Najvažnije je slušati, i zato probajte čuti i ono na šta
nijeste navikli i što možda ne očekujete. Otvorite svoje srce i svoj um i za
neke nove, drugačije stvari, jer to što mi ne primjećujemo ne znači da ne
postoji ili da je nemoguće.
Mislim da ljudi, generalno, ne umeju da slušaju. Takođe mi se čini da nisu ni svesni toga. Kad ne čuju svoga prijatelja/brata/roditelja/dete, kako očekivati da čuju nešto što ih ni ne interesuje? 🐞
ОдговориИзбришиRazlog je većinom u tome što žele da budu oni koji će biti slušani. Smatraju da je od svega važnije ono što oni imaju da kažu, ono kako se oni osjećaju, ono kako oni svijet posmatraju.
ИзбришиOtkud to tako? To mi je jedno od večitih pitanja!
ИзбришиPrimećujem da, kada se na ulici sretnu dvoje i počnu da razgovaraju, svaki od njih priča svoju priču apsloutno ne slušajući onog drugog, obično uglas! Posle izvesnog vremena se rastanu, sa osmehom, zadovoljni zbog susreta.
Da li je moguće da su baš toliko "odvojeni" od sebe da ni ne primećuju da nemaju zbog čega biti zadovoljni? Čini mi se da je i ono što se naziva površnost u odnosima mnogo dublje nego to. Tuga me neka uhvati pred tolikim odsustvom smisla. :(
Ego je toliko jak da hoće da je centar svega. Kad se susretnu dva, onda jedan drugog slušaju samo onoliko koliko im treba da dobiju prostora da sebe ispolje. Ne učestvuje u drugom, ovaj mu treba samo da bi mogao se manifestuje na način na koji misli da je u tom trenutku najsvsishodnije.
ИзбришиNa sreću, postoje i oni koji mu ne daju toliko prostora, koji shvataju da postoje i neke druge važne stvari, imaju sposobnost prihvatanja i opšteg dobra, sposobnost „metempsihoze“, razumiju druge, saosjećaju, učestvuju u njihovim radostima, tugama, onoliko koliko im to bliskost dozvoljava.
p.s. internet me stalno izbaca, a kako kucam direktno, prvi odgovor koji sam napisao nije mogao da prođe, jednostavno je ispadom interneta nestao. Ovaj odgovor je drugačiji od prvog (ne i suštinski, ali kraći, čini mi se i manje koncizan), ali je zanimljivo koliko već drugačije misli idu već poslije 5 minuta, ne mogu da ponovim onaj prvi.
ИзбришиDa razumem te potpuno! Meni se to dešava kada čitam tvoje komentare (obično oko ponoći). Sasvim bih drugačije odgovorila ujutro nego u ponoć. Uvek pomislim (nekad i napišem) jutro je pametnije od večeri, ali me nekad povuče neka rečenica, zaboravim se skroz ... Ko zna zašto je to dobro.
ИзбришиEgo... Ima li nade, uopšte, za te ljude... Šta to treba (može) da im se desi pa da se oni osveste? Milost Božja, naravno... ali šta iz ove zemaljske ravni?
Kažu da je najbolji način da se razumije drugi pokušati se "odvojiti" od sebe i ući u kožu, u situaciju toga drugog. Tada se javlja potpuno razumijevanje i saosjećanje, a i međusobni sklad, lakše se razlike prihvataju i poštuju.
ИзбришиKada kažeš:"Ego je toliko jak da hoće da je centar svega. Kad se susretnu dva, onda jedan drugog slušaju samo onoliko koliko im treba da dobiju prostora da sebe ispolje." 🌪️🌪️
ИзбришиNisam mislila na to kako ih razumeti, već šta treba da se desi da oni taj svoj ogroman ego svedu na neku manju meru.
Ili misliš da ih treba samo razumeti, a ne želeti im " smanjenje ega "!? Nisam baš sigurna da li se razumemo... 😉 (ne bi nam bilo prvi put, haha) :)
Naravno, uz razumjeti, željeti i smanjenje ega, jer ipak je suština u tome. A za to, čovjeka jakog ega, barem tako mislim, treba da u životu nešto dobro prodrma da bi shvatio da postoje i drugi ljudi, da postoji nešto što se zove altruizam, saosjećanje, rad u opštem dobru... Ono što u istinskom smislu čini čovjeka.
Избриши
ИзбришиDa, ono "nešto dobro prodrma" je odgovor na moje pitanje. Šta bi to bilo, napr.? Nije da nemam nekih ideja, ali mi se nešto priča s tobom večeras... :)
Bolest, smrt nekog bliskog, neki događaj za koji je mislio da se njemu ne može desiti... Mnogo je životnih događaja koji "drmaju" cijelo biće, ostavljaju traga i tjeraju nas da neke stvari sagladavamo i iz drugih uglova nego što smo do tada
ИзбришиOvi, novogodišnji, praznici me inspirišu na darivanje, čestitanje i željenje dobrog zdravlja, pa svega ostalog... I naravno da ima svakojakog sveta oko nas i onih divnih i onih manje divnih i onih saosećajnih i onih sasvim suprotnih... Ako ja takvom čoveku (egomanijaku) poželim sve najbolje, onda ja mislim na to da se on duhovno uzdigne. Da bi uzdigao, potrebno je da ga nešto prodrma. To nešto može biti: "Bolest, smrt nekog bliskog, neki događaj za koji je mislio da se njemu ne može desiti"
ИзбришиJa zaista takvom čoveku ne želim ni bolest ni bilo šta slično. Šta sam onda ja, površno biće koje izriče stvari koje ne misli? Ili mogu biti neko ko drugome ne želi zdravlje sve u želji da ga to navede na pravi put (ako ga u međuvremenu ne ubije) 🎄💕
Ja to samo onako, male novogodišnji dileme... šta ti kažeš na to, vredi li se oko toga kidati? :)
Ne, ne mislim na to šta mu ja želim, već kako se izuzetno egocentrični ljudi mijenjaju najčešće kad im se nešto drastično u životu desi, kad ih nešto dobro "prodrma". Nečija želja na to ne može da utiče, niti riječ, jer on samo sebe sluša, samo svom intelektu vjeruje. Mora neki jak doživljaj da pomjeri "centar" sebičnosti i natjera na razmišljanje i drugačije sagledavanje. No, ne treba se zanositi da se to tako često i lako dešava.
Избришиp.s. ovdje bih citirao Vivekanandu, nekako mi je najbliže rješenje za takve ljude: "Ne osuđuj nikoga: ako možeš da pružiš ruku koja pomaže, uradi to. A ako ne možeš, sklopi ruke, blagoslovi svoju braću i pusti ih da idu svojim putem".
ИзбришиDivna misao, zaista oplemenjujuća... 💞
ИзбришиJoš samo da imamo dovoljno mudrosti pa da možemo pravilno proceniti da li možemo pomoći ili ne! Koliko sam samo puta pala na tom istom mestu....
Pa možda je bolje pokušati pa vidjeti da je uzalud, pogriješiti, nego pogriješiti ne pokušavatjući,a ispostavi se da bi pomoć bila prihvaćena. Mada, jednostavno ima ljudi koji ne prihvataju ni pomoć, ni bilo čiji savjet, sami sebi su najpametniji i najbolji. "Sklopiti ruke, blagosloviti i pustiti ih da idu svojim putem".
ИзбришиViše od polovine mojih padova se odnosi na to da moja pomoć bude prihvaćena, zatim budem uvučena u tuđi život u koji ne želim da ulazim i obično sledi prevaspitavanje mene i pokušaj te osobe da meni pomogne tako što će me naučiti šta treba, a šta ne treba raditi. Pri tom zaboravljaju da su ih takva razmišljanja dovela do početnog problema...
ИзбришиKao iz poslovice: Dala baba dinar da uđe u kolo, dala bi i dva samo da izađe! ;)
Zato treba da postoji granica preko koje se ne dozvoljava drugima da prelaze. Onoga trenutka kad se shvati da pomoć postaje shvaćena kao slabost ili se preokrene u svoju suprotnost, "zatvoriti" se i odbiti svaki dalji pokušaj "ulaženja" i uznemiravanja svog unutrašnjeg svijeta.
ИзбришиDa, tačno to što si rekao! Granice su od presudnog značaja. Veruješ li mi da umem da ih postavim?
ИзбришиA opet, ta promena smera mi nikako ne prjia. Najpre ponudim pomoć skroz otvorena, a posle postavljam granice. I meni samoj to smeta....
Već sam počela da spavam s telefonom u ruci.... haha. Verovatno ću tvoj odgovor videti tek ujutru. Laku noć... :)
Pa ili postaviti granicu ili ući u negativnost drugih i svoj mentalni svijet poremetiti. Ako neko ne želi pomoć, ali zato želi da svoju destrukciju prenese na onoga ko želi da mu pomogne, mora u tome biti spriječen, mora mu se postaviti granica i ne dozvoliti mu da je pređe, da svoju negativnost prenese.
Избриши